@NewFOCUSRadio
Aktuelna, a i prethodne vlasti već godinama vode kampanju o tome, ali sa promenljivim uspehom. Ukoliko ne bude nekih promena u pristupu ovoj temi, pitanje je koliko će aktuelna „pretpostavljena saglasnost” uticati na povećanje broja donora. Srpska pravoslavna crkva pre više godina dala je svojim vernicima potpunu saglasnost za doniranje organa, štaviše veliki broj crkvenih velikodostojnika apeluje na vernike da postanu donori.
Na građane apeluju i lekari, javne ličnosti i celokupna stručna javnost, ali svest naših ljudi je još uvek na poražavujeće niskom nivou.
Iako je nedavno usvojen novi zakon, koji podrazumeva pretpostavljenu saglasnost, porodica je ipak ta koja se na kraju pita za saglasnost, kaže za medije anesteziolog Saša Knežević, i još jednom apeluje na svoje sunarodnike da lekarima pruže pomoć u spasavanju ljudskih života:
– Nekada ne uspevamo da dobijemo bitku za život, i dešava se da ne možemo da istrgnemo pacijente iz „ruku zle sudbine”, ali bitka se tada nastavlja, a moj i zadatak vrsnih stručnjaka kao što su doktor Goran Kaljević ili Bane Olujić, naš zadatak kao lekara, ljudi i humanista je da se borimo za druge živote. Nama je užasno teško kada gubimo bitku za nečiji život, ali samo porodice znaju kako je njima u trenucima kada gube svoje najmilije. Ti ljudi su jedini istinski i pravi heroji, i njima treba odati najveće priznanje, kaže dr. Knežević i naglašava:
– Izuzetno je teško tim porodicama jer niko nije, niti može biti spreman na tragediju. S druge strane, tu smo mi koji u momentu kada je pacijent klinički mrtav, nastavljamo bitku za druge pacijente i njihove živote, a porodice nam u toj borbi pomažu tako što daju saglasnost i doniraju organe svojih najmilijih. U tim momentima veliki broj porodica prihvata naše molbe shvatajući da će osobe za čije organe daju saglasnost nastaviti da žive kroz ljude čije živote u tom momentu spasavaju.
– Naša populacija je generalno stara, i imamo jako mali broj mogućih donora. Donor može biti osoba mlađa od 65 godina, ne sme bolovati od dijabetesa ili drugih udruženih ili malignih bolesti, kaže Knežević.
Statistički gledano, susedna Hrvatska beleži rekordan broj donora, pa su tako komšije među vodećim nacijama u svetu, a ispred njih su samo Španci. Oni shvataju da davanjem saglasnosti pomažu svom narodu i svojoj zemlji, i što je najbitinije spasavaju živote. Veliku ulogu je odigrala i crkva, ali i SPC je dala saglasnost, ali velikih pomaka još uvek nema. Hrvatska na milion stanovnika ima 49 donora, dok Srbija na sedam miliona stanovnika ima svega 23 donora. Daleko ispred nas su i Mađari!
-Što se bilo kakve mogućnosti mahinacija tiče, nulta je tolerancija i ne postoji apsolutno nikakva mogućnost, pa ni teoretska za bilo kakve zloupotrebe. Pre usvajanja novog zakona u javnosti su se mogle čuti razne priče i brojne teorije zavere, ali procedure su takve da ne postoji ni procenat mogućnosti za bilo kakvu mahinaciju, navodi dr. Knežević.
Ljudi umiru na listama čekanja za srce i druge organe, i dok stanovnici zemalja u regionu pomažu svom narodu, kod nas još ni približno ne postoji svest da se doniranjem organa pomaže celoj naciji i ljudskom društvu u celini. Mladi ljudi i veliki broj dece zaista se muči čekajući spas i zaista je bitno da kada se već opraštamo od najmilijih, da imamo svest da njihovi organi mogu da daju šansu za život drugima, da poštede brojne porodice tuge koja se igrom sudbine desila njima. Zar nije predivno osećanje spoznaje da ste upravo vi nekome pružili šansu da živi?
U razgovor se uljučio i jedan on najboljih srpskih stručnjaka mlađe generacije, doktor nauka i hirurg Bane Olujić koji je samostalno transplantirao jetru više od dvadeset puta. Olujić je kao i broji drugi lekari, svoj život totalno posvetio spasavanju ljudskih života, i on kao i doktor Knežević navodi da je bitno da ljudi izađu iz ljuštura i pokrenu svoju, i svest drugih:
– Veliki deo odgovornosti leži na lekarima, i jako je bitno da i oni utiču na svest ljudi u lokalnim sredinama. Važno je da ljudi znaju da ne postoji nikakva mogućnost mahinacije, i da time što doniraju organe, spasavaju živote, a brojni bolesni građani dobijaju novu šansu, postaju korisni i za porodicu i za društvo generalno.
– Nama zidovi nisu prioriteti, i možda neke od bolnica još uvek izgledaju loše, ali ministarstvo ili ministar Lončar uveliko rade na obnovi svih kapaciteta i izdgradnji novih. Bitno je da će naš građani dobiti podjednako kvalitetnu uslugu kao osiguranici u Švajcarskoj ili Americi, a naše hirurške sale i intenzivne nege ne razlikuju se od onih u Americi ili Švajcarskoj, kaže Olujić.
Na transplantaciju srca u Srbiji trenutno čeka 39 ljudi, jetre 40, a bubrega čak 750 ljudi!